Kukuruz

U gajenju kukuruza setva je jedna od najosetljivijih etapa. Da bi ona bila sto uspesnija i kvalitetnija, najpre je potrebno obaviti niz pripremnih radnji. Najpre treba dobro pripremiti zemljiste, koje mora biti dobro isitnjeno rastresito i ravno. Zatim treba odabrati hibride koji ce odgovarati nameni gajenja kukuruza, a kada to bude gotovo uzeti seme koje zadovoljava odredjene kriterijume. Da bi se seme moglo oceniti kao kvalitetno i dobro za setvu, mora da ima klijavost od najmanje 85 %, cistoce semena, mora da je 99 % potpuno ocuvano od bolesti, sa vlagom sa najvise 15 %. Seme treba da bude ujednaceno po obliku i krupnoci. Redovna priprema semena se sastoji jos u tretiranju zivinim preparatima protiv gljivicnih oboljenja.

Uzimajuci u obzir bioloske osobine kukuruza, treba ga sejati u dovoljno zagrejanu zemlju. Pri ranim rokovima setve kada je temperatura nedovoljno visoka, seme bubri ali dugo ne klija, pa se deo semena zarazi gljivicnim oboljenjima i zbog toga usevi ostaju proredjeni.

Sa setvom kukuruza bi trebalo poceti kada se zemljiste na dubini od 10 cm zagreje na oko 10 stepeni, sto sa dovoljno vlaznosti omogucava nicanje za petnajstak dana. Kalendarski, taj momenat se razlikuje po godinama, pa ipak za vecinu kukuruznih regiona u Srbiji optimalni rok za setvu kukuruza izmedju 10 i 30 aprila.

Ranija setva i pored povoljne vlaznosti i temperature zemljista, dosta je rizicna, jer postoji opasnost od kasnih prolecnih mrazova, koje nanose stete tek izniklom usevu. Kasnija setva posebno bez navodnjavanja, takodje je rizicna, jer eventualni nedostatak vlage u zemljistu moze izazvati produzetak klijanja, pa samim tim pomera vreme nalivanja i sazrevanja zrna.

Setva soje

U nasim uslovima vreme setve je cesto uslovljeno razlicitim faktorima, od vremenskih prilika u polju do raspolozive mehanizacije, ali se obavlja najcesce tokom aprila kada je u toku i setva kukuruza.

Ukoliko se setva obavi ranije i usev iznikne, mlada biljka soje moze da podnese kratkotrajne mrazeve od -3 do -4 stepena te je opasnost od izmrzavanja manja nego kod kukuruza. Ipak, mesec dana ranija setva ne znaci i isto toliko raniju zetvu. Datum setve ima manji efekat na prinos ranih sorti, dok se kod kasnijih sorti primecuje tendencija smanjenja prinosa sa kasnijom setvom. Ako se setva obavi znatno iza optimalnog roka, dovodi se u pitanje dozrevanja useva.

Kada se seje veci broj sorti pravilo je da se prvo seju one sa duzom vegetacijom, odnosno najpre sorte II grupe zrenja, zatim 0 i I grupe zrenja. Soju je moguce sejati kasnije, bilo da se radi o presejavanju ili setvi kao drugog useva. U kasnijim rokovima setve treba sejati sorte krace vegetacije. Sorte iz grupe zrenja 0 mogu sazriti ako se poseju u maju, a ukoliko se seju u junu ili kasnije (pocetak jula) moraju se sejati sorte grupe zrenja 00 ili cak 000.

Secerna repa

Optimalan broj biljaka po hektaru zavisi od agroekoloskih uslova u proizvodnom regionu. Najpovoljniji vegetacioni prostor u nasim uslovima je 1000 kvadratnih cm odnosno 50x20 cm, a optimalan broj biljaka po hektaru je oko 100.000. Dobri rezultati u proizvodnji postizu se i manjim brojem biljaka-od 75.000 do 90.000 po hektaru.

Pored proizvodnje iz semena, secerna repa se moze proizvoditi i iz rasada, ali se ovaj nacin setve retko primenjuje, jer je znatno skuplji. Za setvu secerne repe koriste se mehanicke i pneumatske sejalice. Da bi sejalica u setvi ostvarila zeljeni kvalitet rada, da bi se odrzala odredjena dubina setve i polaozaj zrna u redu, treba je pravilno prikljuciti na trozglobnu hidraulicnu poteznicu traktora. Dubinu polaganja semena treba podesavati na potpornim, pritiskajucim tockovima setvenih aparata i preko zagrtaca semena.

Dubina na koju ce sejalica poloziti seme zavisi od tipa zemljista, vlaznosti i predsetvene pripreme. Zbog toga u pocetku rada na njivi treba proveriti i podesiti zeljenu dubinu. Na preciznost isejavanja zrna u radu utice brzina kretanja sejalice, koja treba da je u granicama izmedju 4 i 6 kilometara na cas. Ako je zemljiste losije pripremljeno setvena brzina treba da je manja.

Suncokret

Iako su proizvodjaci suncokreta sasvim dobro ovladali intezivnom tehnologijom, sto je rezultiralo visokom proizvodnjom i stabilnim prinosima, ipak se moze konstatovati da se greske u primeni agrotehnioke javljaju svake godine. Naravno, odmah treba reci da je odustajanje od pravilnog djubrenja posledica kompromisne agrotehnike, a ne promasaji koji su nastali slucajno ili nepaznjom proizvodjaca.

Medju greskama koje se najcesce javljaju, a istovremeno se najdrasticnije odrazavaju na postignute prosecne prinose suncokreta spadaju setva i nega useva. Jos uvek pojedini proizvodjaci grese u izboru semena, dubine setve, kolicini semena za setvu, a najcesce u odredjivanju optimalnih rokova za setvu.

Prilikom kupovine semena za setvu suncokreta obavezno se mora pogledati deklaracija na kojoj su podaci o kvalitetu semena. Pored propisanog semenskog kvaliteta koji podrazumeva 98 % klijavosti uz vlaznost semena od 11 %, seme treba da je i odredjene krupnoce, koja se izrazava masom 1000 zrna. Seme novih hibrida je sitno, tako da 1000 semenki ima tezinu od 50 do 70 grama. Krupnije seme daje snaznije klijance i veci prinos semena, ali prinos u mnogo vecoj meri zavisi od rodnosti hibrida. Suncokret se moze sejati kada je temperatura zemljista na 5 cm dubine od 8 do 10 stepeni i kada ne pada ispod ove granioce. Najpovoljniji rok setve suncokreta je izmedju 5 i 15 aprila. Izuzetak su peskovita zemljista , na kojima se moze sejati ranije, i ritska zemljista, na kojima setva moze da traje do kraja aprila.

U rejonima sa vlaznijom klimom i hladnijim prolecem suncokret treba sejati od sredine do kraja aprila. Tamo gde prolece pocinje ranije i gde je klima toplija, seje se u drugoj polovini marta. Novijim hibridima vise odgovara setva u drugoj dekadi aprila i kasnije, jer prema iskustvu iz proizvodnje, manje obolevaju od bolesti.

Uljana repica

Uljana repica je znacajna industriska biljka. Njeno seme sadrzi od 35 do 40 % ulja. Repicino ulje se upotrebljava za ishranu i kao sirovina za industrisku preradu. Pogace (sacma9, koje ostaju posle cedjenja ulja, cenjena su stocna hrana. Gaji se i za zelenu stocnu hranu, koja stize za kosidbu rano u prolece. Tada se seje najcesce u smesi sa nekim strnim zitom ili krmnim mahunjacama.

Posto sazreva rano, posle uljane repice moze da se seje neki postrni usev (rani ili silazni kukuruz) i tako se sa iste njive dobiju dva roda godisnje. Postoje dve vrste uljane repice: kupusna uljana repica i ograstica.

Kupusna uljana repica je rodnija, ali trazi bolju agrotehniku. Kod nas se vise gaji. Koren uljane repice je vretenast, a glavni koren je dobro izrazen, malo zadebljao. S jeseni brzo raste i dostize 50-60 cm dubine. U prolece nastavlja da raste, ali ne duboko. Stablo je zeljasto, uspravno i razgranato, na preseku okruglo. U visinu izrasta do 150 cm. Boje je plavicastozelene, prevuceno tankim peteljkom. Stablo pgrstica je travnasto zeleno i obraslo maljama.

Listovi nisu istog oblika po celoj duzini stabla. Donji i srednji listovi su izduzeni, grubo useceni, zaobljenog vrha. Gornji listovi imaju koljast izgled. Repica do zime stvori rozetu listova, a cvetno stablo se pojavljuje u prolece. Zlatnozuti cvetovi su skupljeni u grozdaste cvasti na vrhu glavnog stabla i bocnih grana. Preovladjuje strana oplodnja, a najvazniji oprasivaci su pcele. Cvetanje pocinje u prolece, 30-40 dana od pocetka vegetacije, a traje tri-cetiri nedelje.

Setva psenice

Vremenom setve regulise se razvoj biljaka do zime odnosno ona se podesava tako da mlade biljke u zimu udju u odredjenu kondiciju, odredjenoj etapi organogeneze, koja je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. Biljke u zimu moraju uci  dovoljno kaljene i u stadijumu javorizacije, odnosno u prvoj i drugoj etapi organogeneze. Fenoloska faza tako razvijenih biljaka je pocetak bokorenja.

Setva psenice moze poceti pocetkom oktobra, mada poneke sorte daju odlicne rezultate u setvi poslednjih dana septembra. Za uslove Vojvodine najbolje je psenicu sejati oko 10. oktobra i zavrsiti je najkasnije do 25. oktobra. Ti rokovi su ocenjeni kao optimalni, mada psenica moze da se seje i kasnije. Tako postoji i drugi setveni rok koji se koristi u slucaju da vreme nije dozvoljavalo setvu ili je ona morala biti odlozena iz drugih razloga. To je vreme od 25. do 30. oktobra i najkasnije do 5. novembra. Svi kasnije setveni rokovi ne omogucavaju uspesnu pripremu mladih biljaka za zimu, osetljivije sun a nize temperature, a na prolece kada vegetacija krene treba im vise dana da nadoknade eventualne stete od mrazova. Naravo, zbog toga svaka kasnija setva znaci i smanjenje prinosa.